X-Ftn-To: Damir Orlic 

Damir Orlic  wrote:
>>Ne vidim nikakav problem u tome; naime, buduci da je po katolicima
>>dusa stvorena ex nihilo, onda je njena izvorna priroda nistavilo, te
>>je potrebno aktivno Bozje sudjelovanje u ocuvanju njene besmrtnosti;
>>dakle, dusa nije besmrtna po svojoj prirodi vec eventualno po Bogu.
>
>Bas me zanima kakav je to zivot bez Boga ... mozda pakao. :)

Vjerojatno, ali bitno je bolje reci da je dusa besmrtna sama po sebi,
i to zato sto predstavlja Bozji aspekt.

>>Osim toga, nekako mi je problematicna postavka da nesto besmrtno
>>nastaje u jednom trenutku u vremenu, a nastavlja zivjeti vjecno. Po
>>meni, besmrtnost je moguca jedino kroz transcendenciju vremena, a ako
>>je dusa stvorena u vremenu, nekako mi se cini da ce u vremenu i
>>nestati.
>
>Ma nije dusa stvorena u vremenu, nego je u jednom trenutku postala
>prisutna u vremenu, na fizickom planu, kao sto ce jednoga dana
>(trenutak OMEGA) izici iz tog fizickog svijeta i otici u vanvremensku
>zonu. 

Super, a sto je s njom bilo prije tog ulaska u vrijeme? Meni to bas i
ne izgleda kao nesto sto se moze procitati u katekizmu.

>Van vremena nema smisla pojam posle i prije ... tamo je dusa
>oduvijek bila i nije nikada ni postojala. 

Aha, super. Jos to samo pokusaj objasniti nekom katolickom teologu pa
ce Ti reci da si panteista i gnostik. :)

>Mislim igram se
>paradoksalnim izrazima i na prvi pogled kontradiktornima, jer van
>vremena nema smisla pricati o vremenskim relacijama. 

To objasni katolicima koji vele da Bog stvara dusu ex nihilo u tocki u
vremenu.

>No slazemo se da dusa jest vjecna i da se samo uprisutnjuje u vremenu
>u jednom trenutku, te da na kraju 'odlazi' iz vremena ... ?

Ne, moj stav je daleko kompleksniji. Termin "dusa" objedinjuje dosta
stvari, i bolje bi bilo reci da se dusa razvija u vremenu do tocke u
kojoj spoznaje svoju transcendenciju vremenu.

-- 
Homepage: http://www.danijel.org